Две смене, једна зграда
Половина ваше школе долази у седам и одлази у подне, док друга половина долази у подне, а већина програма за распоред претпоставља да сте једна школа.
У седам ујутру зграда се пуни. У пола један се празни и поново пуни другим ученицима, којима делом предају исти наставници, у потпуно истим учионицама.
Ако водите школу на овај начин, већ знате две чињенице које то отежавају. Учионице немају одмор, а ни поједини чланови особља. Све што је само непријатно у школи са једном сменом — лабораторија резервисана два пута у размаку од двадесет минута, наставник без паузе између последњег јутарњег и првог поподневног часа — постаје структурни проблем.
А онда отворите алат за израду распореда и откријете да он мисли да сте ви једна школа са веома дугим даном.
Дуг дан није исто што и две смене
Разлика није козметичка. У моделу са једном сменом, „час 7” је једноставно касније од „часа 6”. Ништа не спречава да се наставнику закаже час преко те границе, јер за софтвер та граница не постоји — постоји само дужи ред.
Али граница постоји. Она је разлог зашто ваше поподневно особље могу бити други људи, разлог зашто учионица мора да се испразни, разлог зашто је „она предаје само пре подне” реченица која има смисла.
Модел који не може да изрази ту границу не може ни да је заштити. На крају је спроводите ручно, проверавајући сваки нацрт да ли постоје преклапања која је требало да буде немогуће направити.
FET то већ зна
Ово вреди јасно рећи, јер је то део који људи пропуштају: FET сам ово исправно обрађује. То није заобилазно решење или закрпа заједнице. FET ради у једном од четири режима, а режим одређује које породице ограничења уопште постоје.
Један од њих је Пре подне-По подне. У том режиму решавач ради са полуданима уместо са данима, и појављује се читава породица ограничења која иначе не постоји — правила о преподневу и поподневу као засебним целинама.
Дакле, граница престаје да буде нешто што ви контролишете. Она постаје нешто о чему модел има сазнања.
Читање назад је друга половина
Мрежа полудана је правог облика за решавач, а погрешног за човека. Нико не размишља у дванаест полудана. Људи размишљају у пет дана, од којих сваки има преподне и поподне.
FET то зна и бележи обоје: полудане у којима решавач ради, и посебну листу која их упарује назад у стварне дане. Отприлике половина стварних датотека „Пре подне-По подне” које смо видели садржи то упаривање; остале садрже само полудане.
Задржавамо оно што ваша датотека има. Ако упаривање постоји, оно улази са свим осталим и излази при извозу, непромењено. Ако не постоји, ми га не измишљамо — а када сами пребаците распоред у режим „Пре подне-По подне”, ми га креирамо, јер у том тренутку нема шта да се пренесе, а ви сте тражили тај облик.
То је целокупна политика и она је намерно досадна: показујемо вам вашу сопствену датотеку. Структура коју FET никада није написао није структура коју ћемо ми измислити за вас, колико год та измишљотина изгледала корисном.
Ваш распоред носи режим у којем је креиран или увезен, а режим је приказан у заглављу екрана са подацима. Овде га не конфигуришете; видите оно што је FET поставио.
Једно упозорење које вреди прочитати двапут
Ако сте власник распореда, та ознака режима је дугме, а кликом на њега започиње пребацивање.
Пребацивање режима брише податке. Мора: режими не деле исти речник ограничења, тако да напуштање режима „Пре подне-По подне” значи да правила за преподне/поподне немају где да оду. Зато то може да уради само власник, и зато је ознака за све остале само натпис.
То није подешавање које треба испробавати. Одлучите о режиму у програму FET, где се налазе ограничења.
Зашто је ово важније него што звучи
Школовање у две смене није ниша. То је нормално широм Турске, Марока, Латинске Америке и Јужне Азије — свуда где зграда опслужује више ученика него што има места.
Већ постоји FET алат направљен посебно за марокански систем преподне/поподне, који вам говори две ствари: потражња је стварна, и она је довољно дуго била занемарена да људи праве сопствена решења.
Ако ваша школа ради у две смене, режим већ постоји у софтверу који користите. Оно што је недостајало је све након решавача — читање, дељење, штампање, постављање на зид — у облику који признаје да ваш дан има шав на средини.